Село Глушци у Метковићу представља једину преосталу српску заједницу на самом југу Хрватске. Ово место, у којем опстаје православна заједница, данас броји око 40 становника у 15 домаћинстава. Упркос историјским страдањима и бројним изазовима, становници Глушаца чувају свој идентитет, веру и културу. Први пут у историји села, мештани су дочекали представнике власти Републике Србије, што је за њих, како кажу, посебан и историјски дан.
У Цркви светог Петра и Павла у Глушцима тим поводом служена је света литургија, којој су присуствовали и директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, Александар Ђедовац, као и народни посланик Милимир Вујадиновић.
Повод посете била је донација Владе Аутономне покрајине Војводине – трактор и механизација неопходна за живот становника који се претежно баве сточарством и пољопривредом.
Након обиласка села, у парохијском дому организовано је дружење, током којег су мештани уручили захвалнице директору Фонда и народном посланику, док су председнику Републике Србије, Александру Вучићу, послали фотографију цркве са поруком: „Чувај Србију“. Ова посета представља наставак политике подршке Србима у региону коју Србија спроводи годинама.
Директор Фонда, Александар Ђедовац, захвалио је мештанима на указаном гостопримству и подсетио на прошлогодишњу посету Владе Србије Херцеговини, у којој је успостављена сарадња са Глушцима:
„Фонд је већ неколико година добио надлежност за сарадњу са Србима у региону. Рекли су да им је потребан трактор и механизација, јер се баве сточарством и пољопривредом и Фонд је председници покрајинске Владе Маји Гојковић пренео те потребе. Дошло је до ове реализације и на Васкрс су добили донацију. Сада даље договарамо шта да радимо“, рекао је Ђедовац.
Посланик Милимир Вујадиновић нагласио је да ово није изолован гест већ континуитет државне политике:
„Ово јесте нешто што је само наставак наше одлуке да свеопшти напредак Србије пренесемо на сваког нашег човека било где да он живи. Да све оне бенефите које данас уживају грађани Србије због једног видног економског, привредног, културног и сваког другог напретка, осећају наши сународници на било којој тачки на Балкану.“
Вујадиновић је истакао симболички значај посете:
„Чињеница је да је ово село, од овог дела, до саме книнске Крајине, једино српско село. Захвалност овим људима иде што вековима живе на овим просторима, што чувају своје српско име и презиме. Чувају оно што је традиција и култура српског народа, чувају своју Православну цркву која је центар окупљања људи у овом селу, поштујући све оне са којима живе и поштујући све оно што је уставни и правни поредак Републике Хрватске, што је и политика Републике Србије. Наш захтев је да нашу заједницу било где да живи уважавају и поштују, а Република Србија апелује да и наши људи поштују законодавне органе држава где живе.“
Свештеник Милан Станојевић из Метковића рекао је да у парохији постоје два српска села, те да се мештани Глушаца редовно окупљају у храму:
„Црква је обновљена 2003. године, а када је у питању духовни живот овде трудимо се са нашим парохијанима из Метковића и Глушаца да служимо редовно и да се окупљамо.“
„Највећи проблем је што нас је мало, али опстајемо и чувамо своју веру и идентитет“, додаје Станојевић.
Председник Месне заједнице Глушци, Станко Арнаут, нагласио је да мештани живе скромно, претежно од пољопривреде и сточарства:
„Живи се од пољопривреде и стоке. У Глушцима има око 40 становника у око 15 домаћинстава и ово је једино село у којем само живе православци.“
„Ово данас је за нас историјски дан јер је ово први пут у историји да нас је посетила власт Републике Србије. Захвални смо на посети и донацији, а највише на томе што на нас мисле и што нас нису заборавили.“
Васо Арнаут из Црквеног одбора из Метковића навео је да је велики број данашњих становника Метковића пореклом управо из Глушаца:
„Нажалост у току рата многи људи су одселили, куће су порушене или продате и има нас мање, али нас има. У Метковићу има око 350 до 370 православних породица… Патње је било, али битно је да у овој малој заједници није била ниједна жртва и то је најбитније.“
„Живим за дан када ће наше границе бити блаже и када ће тензије спасти па да нешто радимо и да се не гледамо попреко. Овде људи остају на својим огњиштима и чувају свој идентитет и веру“, закључио је Арнаут.
